Kako se pripremiti za prijemni i upisati psihologiju - sve što treba da znate

U svetu u kom se izbor budućeg zanimanja nekad čini kao najteža odluka u životu, jedno je sigurno - za one koji osete poziv da razumeju ljudski um, psihologija ostaje neiscrpni izvor strasti i radoznalosti. Odluka da se studira psihologija donosi sa sobom čitav niz izazova, a prvi i najveći jeste položiti prijemni na željenom fakultetu. Ovaj vodič nastao je na osnovu brojnih iskustava, pitanja i nedoumica kandidata iz cele Srbije - od onih koji su tek zakoračili u svet priprema, do studenata koji su već prošli taj put i danas uspešno studiraju. Bilo da ste iz Beograda, Novog Sada ili Niša, ovde ćete pronaći konkretne savete za pripremu za polaganje prijemnog, smernice kako da se pripremiti za prijemni što temeljnije, i odgovore na pitanja koja muče svakog budućeg brucoša.

Uporedo sa psihologijom, mnogi mladi razmatraju i druge fakultete - neki se kolebaju između psihologije i pedagogije, drugi između filozofskog i ekonomskog, a ima i onih koje privlači umetnička strana obrazovanja. Slično kao kada se neko priprema za prijemni za arhitekturu, proces zahteva sistematičnost, istrajnost i dobar plan. Iako su predmeti drugačiji, principi uspešne pripreme univerzalni su - upoznavanje sa literaturom, rešavanje starih testova i mentalna priprema pred sam ispit. Bez obzira da li je u pitanju prijemnom za arhitekturu ili psihologiju, svaki kandidat prolazi kroz slične faze: neizvesnost, naporan rad i nadu. Ono što psihologiju izdvaja jeste specifična kombinacija testa znanja i testa opšte informisanosti, o čemu ćemo detaljno govoriti u nastavku.

Gde se može studirati psihologija u Srbiji

Jedno od prvih pitanja koje se nameće budućim studentima jeste - na kojim sve univerzitetima postoji smer psihologije? Odgovor nije tako jednostavan kao što se na prvi pogled čini, jer se ponuda državnih i privatnih fakulteta značajno razlikuje, kako po kvalitetu, tako i po uslovima upisa. Studirati arhitekturu i psihologiju podjednako zahteva pažljiv odabir ustanove, jer nije svejedno gde ćete provesti naredne četiri ili pet godina svog života. Psihologija se u Srbiji može studirati na državnim filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, kao i na nekoliko privatnih univerziteta.

U Beogradu, Filozofski fakultet nudi akademske studije psihologije u trajanju od četiri godine, nakon čega sledi master od jedne godine. Konkurencija je izuzetno velika - svake godine prijavi se nekoliko stotina kandidata, a prima se oko osamdeset osam studenata. U Novom Sadu situacija je nešto drugačija - tamo je prema iskustvima studenata katedra odlično organizovana, predavanja su kvalitetna, a prijemni se sastoji iz tri dela: testa iz psihologije, testa opšte informisanosti i testa sposobnosti. Ovaj trojni sistem čini novosadski prijemni specifičnim i, po mišljenju mnogih, pravednijim od beogradskog.

U Nišu, Filozofski fakultet prima oko osamdeset studenata godišnje, mada se broj često naknadno proširi. Isto kao i u Beogradu, prijemni se sastoji od testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Ono što je zanimljivo jeste da se u Nišu poslednjih godina vodila polemika oko kvaliteta i objektivnosti testa opšte informisanosti, o čemu svedoče brojne diskusije među kandidatima. Pojedini smatraju da test sadrži pitanja koja su previše specifična i da favorizuju kandidate sa određenim predznanjem, dok drugi brane metodologiju profesora koji sastavljaju test.

Što se privatnih fakulteta tiče, psihologija se može studirati na Singidunumu - u okviru Fakulteta za medije i komunikacije, gde školarina iznosi oko dve hiljade petsto evra godišnje. Tu je i Univerzitet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, gde se nastava izvodi po rotovoj literaturi, a profesori su uglavnom sa državnih fakulteta. Jedna od ključnih stvari na koju treba obratiti pažnju pri odabiru privatnog fakulteta jeste akreditacija - bez nje diploma možda neće biti priznata u inostranstvu, a i zapošljavanje u Srbiji može biti otežano. Mnogi mladi koji razmišljaju o studiranju arhitekture na privatnim fakultetima suočavaju se sa istom dilemom, pa je provera akreditacije univerzalni savet za sve.

Struktura prijemnog ispita - šta vas čeka na polaganju

Kada se odlučite da položiti prijemni iz psihologije, morate biti spremni na dve ključne komponente: test znanja i test opšte informisanosti. U zavisnosti od grada, moguća je i treća komponenta - test sposobnosti, karakterističan za Novi Sad. Polaganje prijemnog za psihologiju nosi najviše uzbuđenja upravo zbog testa opšte informisanosti, koji mnogi kandidati opisuju kao najveći izazov. Zašto? Zato što se za njega ne možete pripremiti po unapred zadatoj literaturi - on testira vaše celokupno znanje stečeno tokom života.

Test znanja iz psihologije izvodi se iz udžbenika koji se koriste u srednjim školama. U Beogradu je to knjiga Ljubomira Žiropadje - treće dopunjeno izdanje iz 2012. godine, dok se u Nišu i Novom Sadu tradicionalno koristi udžbenik Nikole Rota i Slavoljuba Radonjića, namenjen drugom razredu gimnazije. Bilo je najava da će se u Nišu uvesti knjiga Biljane Milojević Apostolović, ali su te informacije za sada opovrgnute. Rotova knjiga i dalje ostaje glavna literatura za prijemni u Nišu, što je mnoge kandidate obradovalo, jer je pisana pregledno i sistematično.

Kada je reč o testu opšte informisanosti, situacija je sledeća: u Beogradu se test sastoji od trideset pitanja, a prosečan broj tačnih odgovora kreće se oko petnaest. Profesori namerno prave test tako da niko ne može odgovoriti na sve - to je metodološki osmišljen način selekcije. Pitanja obuhvataju različite oblasti: književnost, istoriju, fiziku, likovnu umetnost, muziku, sport, pa čak i strip. Ništa nije isključeno. U Nišu test opšte informisanosti ima više pitanja, ali je vreme za rešavanje isto, što dodatno otežava situaciju. Dešavalo se da kandidati bukvalno nasumično zaokružuju odgovore pred istek vremena.

Posebno je zanimljivo pitanje koje se našlo na testu pre nekoliko godina - ono o Jeleni Karleuši, koje je izazvalo burne reakcije javnosti. S metodološke strane, pitanje je bilo sasvim validno, objašnjavali su kasnije profesori. Njihov cilj nije da procenjuju muzički ukus kandidata, već da vide koliko su informisani o pojavama u različitim sferama društva. Buka koja se podigla dovela je do toga da su profesori koji su sastavljali test snosili posledice, a najavljivano je i ukidanje testa opšte informisanosti. Da li će se to zaista i dogoditi, ostaje da se vidi.

Kako se najbolje pripremiti - strategije i iskustva

Kada govorimo o tome kako se pripremiti za prijemni iz psihologije, iskustva studenata su dragocena. Većina njih savetuje da se krene sa učenjem nekoliko meseci pre ispita, idealno već u januaru ili februaru, kako bi se gradivo temeljno savladalo. Neki su uspeli da se spreme za svega tri nedelje, ali to je pre izuzetak nego pravilo. Ključno je učiti iz zvanične literature, jer se pitanja na testu znanja izvode direktno iz nje. Priprema za polaganje prijemnog podrazumeva i detaljno proučavanje fusnota i sitnog teksta - profesori vole da postavljaju pitanja baš iz tih delova.

Jedna od najčešćih dilema jeste da li se pripremati samostalno ili uz pomoć privatnog profesora. Iskustva su podeljena: mnogi su uspeli da upadnu na budžet učeći potpuno sami, dok drugi kažu da im je pomoć iskusnog psihologa bila neprocenjiva. U Nišu, na primer, postoje profesori koji drže pripremnu nastavu i daju testove informisanosti na rešavanje, što kandidatima pomaže da steknu osećaj za tip pitanja i vremenski pritisak. Pripreme za prijemni iz psihologije organizovane su i u okviru nekih gimnazija, ali sam Filozofski fakultet u Beogradu ne nudi zvanične pripremne časove.

Saveti za test opšte informisanosti su raznovrsni, ali gotovo svi se slažu u jednom - ne možete naučiti sve. Preporučuje se rešavanje testova iz prethodnih godina, praćenje aktuelnih dešavanja, gledanje kvizova i čitanje novina. Jedna kandidatkinja je ispričala kako je prešla preko tri hiljade pitanja, a na prijemnom je znala jedva nekoliko odgovora. Drugi su pribegavali sistemu razvrstavanja informacija po oblastima - književnost, istorija, fizika, sport - i tako pokušavali da pokriju što više. Neki su se čak šalili da im je najbolje išla tehnika "eci-peci-pec", jer su odgovore birali nasumično, i - prošli su.

Važno je napomenuti i da mnogi kandidati konkurišu na više smerova istovremeno - psihologiju i pedagogiju najčešće. Pošto je test opšte informisanosti na pedagogiji znatno lakši, pojedini uspevaju da upadnu tamo, pa kasnije pokušavaju da se prebace na psihologiju. Međutim, prebacivanje nije nimalo jednostavno i često zahteva polaganje dodatnih ispita, a nekada vam predmeti koji su priznati na jednom smeru na drugom ne važe. Zato je najbolje odmah se posvetiti onome što zaista želite i dati sve od sebe iz prvog pokušaja.

Test opšte informisanosti - najveći kamen spoticanja

Ako postoji nešto što kod kandidata izaziva najviše frustracije, onda je to priprema za polaganje prijemnog u delu opšte informisanosti. Ovaj test je toliko specifičan da su se oko njega lomila koplja na forumima i u medijima. U Beogradu se od trideset pitanja prosek kreće oko petnaest tačnih - to je, kažu profesori, metodološki cilj. Težina pitanja pažljivo je kalibrisana: neka su toliko laka da ih zna gotovo svako, dok su druga takva da ih zna svega jedan ili dva odsto kandidata. To je i poenta - da se napravi raspon među kandidatima.

Primeri pitanja koja su se pojavljivala proteklih godina dovoljno govore o prirodi testa: Hajzenbergov princip neodređenosti, teorija struna, ko je Hugo Prat, šta je solilokvij, ko je Ziggy Stardust, da li je Damu sa kamelijama naslikao određeni umetnik, za koga se vezuje NIN-ova nagrada. Pitanja iz sporta takođe nisu retkost - recimo, koliko je pobeda Novak Đoković imao u sezoni 2011. godine. Neki kandidati su se šalili da je test kao da je pravljen za automehaničare, a ne za buduće psihologe - ali to je upravo i bila zamisao: da ne bude vezan ni za jednu struku.

U Nišu je test opšte informisanosti još obimniji, sa više pitanja i istim vremenom za rešavanje. Mnogi su priznali da su poslednja pitanja zaokruživali bukvalno nasumično, jer vremena za razmišljanje jednostavno nije bilo. Upravo zbog toga se sve glasnije čuju zahtevi da se test opšte informisanosti zameni testom sposobnosti ili inteligencije, koji bi bolje merio potencijal kandidata za bavljenje psihologijom. U Novom Sadu je to već praksa - treći test, test sposobnosti, sastavni je deo prijemnog i mnogi ga smatraju pravednijim rešenjem.

Život posle prijemnog - šta donosi studiranje

Kada se konačno položiti prijemni i postanete brucoš, počinje sasvim nova avantura. Pripreme za prijemni su, pokazaće se, bile tek uvod u ono što sledi. Prva godina donosi predmete poput statistike, metodologije psiholoških istraživanja, fiziologije, filozofije i engleskog jezika. Statistika i metodologija su, po svedočenju studenata, najteži predmeti u prvoj godini - zahtevaju mnogo vežbe, logičkog zaključivanja i rada u statističkim programima. Znanje stečeno na ovim predmetima biće temelj za sve ostalo, uključujući i eventualni nastavak školovanja u inostranstvu.

Izbor smera dolazi kasnije - u Beogradu se nakon treće godine bira između kliničke psihologije, psihologije obrazovanja, psihologije rada i istraživačkog smera. Svaki od njih vodi ka različitim karijernim putevima, ali ono što je važno znati jeste da osnovne studije same po sebi nisu dovoljne za samostalnu praksu. Za bavljenje psihoterapijom neophodne su dodatne edukacije koje traju od četiri do šest godina i koštaju i do dvadeset hiljada evra. Studiranje arhitekture, slično kao i psihologije, podrazumeva višegodišnje usavršavanje i specijalizacije - nijedna struka ne daje vam sve što treba kroz osnovne studije.

Što se zaposlenja tiče, situacija je izazovna, ali ne i beznadežna. Psiholozi se zapošljavaju u školama, bolnicama, centrima za socijalni rad, nevladinim organizacijama, marketinškim agencijama, odeljenjima za ljudske resurse i istraživačkim centrima. Klinička psihologija, iako najpopularnija, nudi najmanje mogućnosti za zaposlenje bez dodatnih kvalifikacija i - iskreno rečeno - bez veze. S druge strane, psihologija rada i organizaciona psihologija sve su traženije u privatnom sektoru, posebno u multinacionalnim kompanijama koje posluju u Srbiji.

Za one koji sanjaju o inostranstvu, postoje brojni programi razmene i stipendiranja - Erazmus Mundus, Bazileus, DAAD, pa čak i prakse u Africi ili Aziji koje mogu biti odskočna daska za karijeru u Evropi. Diploma srpskih državnih fakulteta priznata je u inostranstvu, ali to ne znači da je dovoljno samo imati diplomu - potrebno je i odlično poznavanje engleskog jezika, temeljno znanje statistike i spremnost na dodatno učenje. Za studente sa privatnih fakulteta put je nešto složeniji, ali ne i nemoguć - ukoliko je program akreditovan i ukoliko su spremni da nadoknade eventualne razlike u znanju.

Privatni ili državni fakultet - večita dilema

Pitanje koje se neminovno nameće tokom priprema za prijemni jeste - da li upisati državni ili privatni fakultet? Predrasuda da su privatni fakulteti manje vredni polako bledi, ali oprez je i dalje neophodan. Na primeru psihologije, situacija je prilično jasna: državni fakulteti nude akreditovane programe sa dokazanim profesorima i literaturom koja se koristi decenijama. Privatni fakulteti, poput onih u okviru Singidunuma ili Univerziteta "Lazar Vrkatić" u Novom Sadu, takođe imaju svoje prednosti - manje grupe, fleksibilniju organizaciju nastave i, po rečima studenata, veću prolaznost na ispitima.

Ono što zabrinjava jeste pitanje priznavanja diploma. Ima slučajeva da studenti sa privatnih fakulteta pokušaju da se prebace na državni, ali im predmeti ne budu priznati iako su po planu i programu identični. Takođe, u nekim oblastima, poput metodologije, znanje studenata sa privatnih fakulteta može značajno da zaostaje, što se kasnije odrazi na njihovu konkurentnost na tržištu rada. Kao i kod prijemnog za arhitekturu, i ovde važi pravilo: temeljno se raspitajte o akreditaciji programa, predavačima i iskustvima bivših studenata pre nego što donesete konačnu odluku.

Knjige i materijali za pripremu - šta je neophodno

Za sve one koji žele da se pripremiti za prijemni iz psihologije, evo konkretnog spiska literature. U Beogradu je zvanični udžbenik Ljubomir Žiropadja - "Uvod u psihologiju", treće dopunjeno izdanje, štampano 2012. godine. U Novom Sadu i Nišu i dalje je aktuelan udžbenik Nikole Rota i Slavoljuba Radonjića za drugi razred gimnazije. Ima dve stotine devedeset šest strana i, iako na prvi pogled deluje obimno, savladivo je za nekoliko meseci redovnog učenja. Neki kandidati su koristili i starije Rotovo izdanje - "Opštu psihologiju" - i položili bez problema, što govori o tome da su suština i koncepti isti, samo je raspored lekcija drugačiji.

Osim udžbenika, od velike pomoći mogu biti i stare zbirke testova, kako iz znanja, tako i iz opšte informisanosti. Testovi iz prethodnih godina dostupni su na sajtovima fakulteta, a u Nišu se mogu kupiti i u skriptarnici. Informator, koji se štampa svake godine, sadrži sve potrebne informacije o upisu, rokovima i načinu polaganja, a košta oko petsto dinara. Iskusni kandidati savetuju da se ne uči iz više izvora istovremeno, jer to može izazvati konfuziju - bolje je držati se jedne knjige i nju savladati do savršenstva.

Psihološka priprema - kako savladati tremu

Iako se mnogo govori o pripremi za polaganje prijemnog u smislu gradiva, retko se pominje ono što je podjednako važno - mentalna priprema. Tremu pred prijemni osećaju gotovo svi, čak i oni koji su odlikaši sa četrdeset poena iz škole. Pritisak je ogroman: konkurencija je velika, mesta je malo, a od ishoda zavisi dalji tok karijere. Nije retkost da kandidati koji su mesecima vredno učili na samom ispitu padnu upravo zbog blokade izazvane strahom.

Jedna od preporuka je simulacija ispitnih uslova kod kuće - rešavanje testova na vreme, u tišini, bez pomagala. Tako se organizam privikava na pritisak i smanjuje se verovatnoća blokade. Takođe, važno je prethodne noći naspavati se, a na dan ispita doručkovati lagano i doći na fakultet dovoljno ranije da se stignete smiriti. Razgovor sa drugim kandidatima može pomoći, ali i odmoći - ako primetite da vas tuđa panika uznemirava, bolje je povući se u neki mirniji kutak i sačekati da vas prozovu.

Na kraju, setite se da prijemni nije kraj sveta. Poznato je mnogo primera ljudi koji nisu upali iz prvog, pa čak ni iz drugog puta, a danas su uspešni psiholozi. Neki su u međuvremenu upisali srodne smerove - pedagogiju, andragogiju ili socijalni rad - i kasnije se prebacili. Drugi su pak tokom tih godinu dana pauze otkrili nove interese i shvatili da ih psihologija zapravo i ne zanima toliko koliko su mislili. Sve su to legitimni putevi, i nijedan nije vredniji od drugog.

Šta posle osnovnih studija - master, doktorat i specijalizacije

Kada jednom upišete i završite osnovne studije psihologije, otvaraju vam se nove mogućnosti. Master studije traju godinu dana i nude module u okviru kliničke, organizacione, školske i istraživačke psihologije. Za upis mastera potrebno je imati završene osnovne studije psihologije ili nekog drugog fakulteta uz položene diferencijalne ispite. Dodatni prijemni se polaže za pojedine smerove, a broj mesta je ograničen.

Za one koji žele da se bave psihoterapijom, put je najduži i najskuplji. Nakon završenog mastera, sledi višegodišnja edukacija koja uključuje ličnu terapiju, grupni rad, teorijsku nastavu i superviziju. Tek nakon toga stiče se pravo na samostalan rad sa klijentima. Postoje različite psihoterapeutske škole - od psihoanalize, preko geštalt terapije, do kognitivno-bihevioralne - i svaka od njih zahteva poseban pristup i ulaganje. Slično kao i u arhitekturi, gde se nakon prijemnog za arhitekturu i osnovnih studija očekuje višegodišnje stažiranje i polaganje državnog ispita, i u psihologiji je potrebno mnogo više od same diplome.

U inostranstvu je sistem drugačiji - na zapadu se sa osnovnim studijama psihologije gotovo ništa ne može raditi, te je master gotovo obavezan. U Srbiji to još uvek nije slučaj, ali se polako kreće u tom pravcu. Zakon o psihološkoj delatnosti, koji još uvek nije usvojen, trebalo bi da reguliše ko i pod kojim uslovima može da se bavi psihoterapijom. Kada se to desi, veliki broj ljudi koji danas rade bez odgovarajućih licenci moraće da se dodatno edukuje - ili da prestane da se bavi ovim poslom.

Gde se vide budući psiholozi

Uprkos svim izazovima, interesovanje za psihologiju ne jenjava. Svake godine stotine mladih širom Srbije vredno se pripremiti za prijemni, verujući da je ovo poziv koji će im doneti ispunjenje. Mnogi od njih i ne sanjaju da će na kraju raditi u marketingu, ljudskim resursima ili istraživačkim centrima - kada upisuju fakultet, većina zamišlja sebe u ulozi terapeuta. Ali vreme provedeno na studijama često donese nova interesovanja, i to je sasvim u redu.

Jedna od najlepših strana studiranja psihologije jeste upravo ta - širina. Naučićete kako ljudi misle, osećaju i ponašaju se, i to znanje moći ćete da primenite u gotovo svakoj profesiji. Bilo da ostanete u akademskim vodama, odete u privatni sektor ili se otisnete u inostranstvo, diploma psihologije biće vam dragoceni alat. I baš kao što neko ko položi prijemni za arhitekturu nastavlja da se usavršava i uči čitavog života, tako će i psiholog večito biti znatiželjan - uvek u potrazi za odgovorima na pitanja o ljudskoj prirodi.

Mnogi mladi ljudi danas razmišljaju o svom profesionalnom putu sa dozom neizvesnosti koja je razumljiva s obzirom na vremena u kojima živimo. Neko je na forumu lepo primetio: "Upiši ono što voliš, jer ćeš se time baviti ceo život." I zaista, da li je bolje biti osrednji, nezadovoljni stručnjak u perspektivnoj oblasti, ili sjajan, posvećen profesionalac u onom što istinski voliš? Odgovor je, verujemo, jasan. Zato, uzmite knjigu u ruke, isplanirajte svoje pripreme za prijemni, i krenite hrabro ka ostvarenju svojih snova. Jer, kako kažu starije kolege - vredi.